ДОБА ГРЧКЕ КОЛОНИЗАЦИЈЕ

Овај период (8 до 6 века п.н.е.) оставио је трага на овом простору, јер је комуникација са унутрашношћу континента остварена преко овог дела Балкана. Као становници помињу се Дарданци (8-7 врк п.н.е.), а потом Трибали (5. век п.н.е.) и Илири блиски Мезима, Дачанима и Трачанима.

ДОБА АЛЕКСАНДРА МАКЕДОНСКОГ

Ова област је била саставни део државе Александра Македонског (4. век п.н.е.), а називана је Дарданија, јер су Дарданци заузимали простор од Шар-планине и Велеса до Бугарске и Књажевца. Бавили су се сточарством, али су били и вешти ратници.

ДОБА РИМЉАНА

У време царева Октавијана Августа (27 п.н.е. – 14 н.е.) и Тиберија (14 – 37) формирају се провинције Мезија и Далмација у чијем саставу су били простор Косова и Метохије. Област је била захваћена процесом романизације и насељавањем римског становништва, о чему сведоче археолошка налазишта, остаци римских путева као и називи локалитета. Липљан је тада био познат као Ulpiana. Остаци керамике указују на трговину са Галијом и Медитераном. Поред бројних паганских култова пронађени су трагови раног хришћанства из времена апостола Павла. Својим општим европским и средњевековним народним именом Албанци се везују за име илирског племена Албана. Постоји континуитет албанског етничког имена на некадашњем илирском, а данашњем албанском тлу, па се изводи закључак да постоји етнички континуитет између илирских и данашњих Албанаца.