КОСМЕТ - РЕЧ КОЈА НЕДОСТАЈЕ
- САДРЖАЈ
- О КосМету мислити души је драго
Српско-муслиманско село високо у Средачкој жупи у изворишном делу Призренске Бистрице, 16 км источно од Призрена. Помиње се у повељи цара Душана манастиру Арханђелима 1348. као "на Средској именем Село". У селу постоји гробљанска црква Св. Ђорђа, правоугаоне основе са полуобличастим сводом и призиданом припратом изнад које је звоник у виду кубета.
Српско село на десној страни Пећке Бистрице, 7 км југоисточно од Пећи. Помиње се као Горажда Вас у повељи
Стефана Првовенчаног издатој око 1220. манастиру Жичи. У турском попису из 1485. помиње се као Гораждевци са
28 српских кућа међу којима је био и дом "попа Николе". У Девичком катастиху су 1765. и 1772. уписани Срби
приложници из Гораждевца. У селу постоји најстарија црква брвнара у Србији, подигнута у XVI в. Посвећена је
Св. Јеремији. На иконостасу су сачуване царске двери из XVI в. а у цркви и неколико икона, књига, клепала и
металних сасуда. У непосредној близини старе цркве саграђена је 1926. нова црква Покрова Св. Богородице.
Велико сиринићко село на десној страни Лепенца, четрдесетак километара од Призрена. Помиње се у турском попису Области Бранковића 1445. са 65 српских кућа. Приложници из Штрпца уписани су у Поменику манастира Св.Тројице у Мушутишту и у Катастиху манастира Девича у Дреници 1762. године. У месту је сачувана црква Св. Николе, саграђена и живописана 1576/77. године. Источно од насеља је црква Св. Јована Крститеља, која је 1911. подигнута на темељима неке старије цркве.
Овамо нека дођу они који
умеју да сањају о прошлости. Препустите се некој старој зидини, некој плочи, неком камену,
неком натпису - и они ће вас одвести у давнину, у тамницу времена, у свет маште, митова и легенди, одвешће вас на КосМет.
Куда да пођеш ...? За чију руку да се ухватиш? Овде треба поћи - као низ књигу ... С листа на лист ... Са слике на слику ...
Од знака до знака ... Одавде до мрака ...!
Почнимо - редослед нек се поштује:
- један
- два
- три
- четири
- пет
- шест
- седам
- осам
- девет
- Сви у кревет!
КосМет је стара српска постојбина. Има стару, велику душу. Он је као књига добро написана, као књига
у којој има и пуно мудрости и пуно слика. Па читаш мудрости и гледаш слике ... Слике су овде шарене, као да
гледаш један шарени вез.
Какво место и каква лепота!
Без имена нема ничега. Име је човеков белег. Име носи древну скривену поруку и тајну.
Име КОСОВО везује се за ону малу црну птицу кос (blackbird).
Реч МЕТОХИЈА везује се за реч метох, што означава "црквени посед".
Ово је прелепа
ношња Срба из Гораждевца у Метохији.
Ношња је фасцинантна народна рукотворина која вас оставља без даха.
Ово је прелепа
ношња Срба из Пасјана на Косову.
Ношња је фасцинантна народна рукотворина која вас оставља без даха.
Је велико и старо српско село у подножју Скопске Црне Горе, око 11 км источно од Гњилана. Под истим именом помиње се 1258. у повељи бугарског цара Константина Тиха Асена издатој манастиру Св. Ђорђа код Скопља. Њоме је у Горњој Морави даровао села Бинач (са 450 домова), Витину (са 1867 домова) и Рани Луг (са 684 дома). У Девичком катастиху помињу се 1764. приложници из села Ранилуга. У стариначком роду Гулића било је око 30 свештеника који су тај позив предавали са оца на сина. У селу је још 20. октобра 1870., под турском влашћу, основана српска школа. На месту Рељан код Ранилуга је рушевина цркве Св. Спаса. Код села је и напуштено старо српско гробље предака садашњих становника села.
Угледни домаћин
Сава Перић - Дадалски, из српског села Пасјана код Гњилана.
Је велико и старо српско село у Горњој Морави, 7-8 км јужно од Гњилана на путу за Прешево. Помиње се у повељи кнегиње Милице са синовима Стефаном и Вуком (1389 - 1405) којом дају баштину хиландарском пиргу Св. Василија и одређују поротнике "да поведу међу Пасјану с Ливочом". У књизи дужника новобрдског трговца Михаила Лукаревића од 1432. до 1437. помињу се његови дужници из Пасјана. На рукопису Народне библиотеке бр.173 у Београду из XVII века стоји запис да је на путу из Новог Пазара за Цариград, поред Митровице, Вучитрна и Приштине, било коначиште и у Пасјану. У селу постоји црква Преображења која је више пута рушена од Турака и обнављана од Срба сељака. У прошлом веку приштински Јашар-паша Џинић наредио је да цркву спале од чега су јој зидови поцрнели. 1867. године у цркви су Шиптари извршили покољ Срба. Црква је једнобродна грађевина, дуга 14 x 7 м.Осликана је у XIX веку "ал секо" техником. Иконостас са престоним и празничним иконама слика је у XIX веку. Поред њих има и неколико старијих икона из XVII и XVIII века. Црква је законом заштићена као споменик културе.