БАЊСКА

• Бањска - је најпознатија грађевина краља Милутина.
  
  Храм је посвећен светом Стефану и налази се у месту Бањска. У овом храму сахрањен је краљ Милутин, а у њему је извесно време било седиште Бањске, односно Ибарске епископије.
  

ДЕЧАНИ

• Дечани – су највећи српски средњевековни манастир.
  
  То је храм Пантократора (Сведржитеља), код села Дечане јужно од Пећи. Дуги су преко 36 метара и високи скоро 30 метара, па се називају и Високим Дечанима. Сазидао их је архитекта, католичк монах, Вита из Котора, „града краљева“, по налогу Стефана Дечанског, потом краља Душана, између 1327. и 1335. године и о томе оставио натпис над јужним порталом.
  
  Грађени су у духу романичке, делом готичке градитељске традиције. Дечани си пример монументалне грађевине складних пропорција и племените једноставности. Знатно је био оштећен одмах после косовске битке, али га је обновила кнегиња Милица, те се она и данас у Дечанима помиње као други ктитор манастира.
  

СВЕТИ АРХАНЂЕЛИ

• Свети Арханђели – налази се непоредно крај Призрена, у клисури реке Бистрице, најзначајнија је задужбина цара Душана.
  
  Моћни владар је саградио главну цркву, другу, мању, посвећену светом Николи, велику трпезарију и многа друга здања између 1343. и 1352. године. У цркви светих Арханђела налазио се и његов гроб, са богатим скулптуралним украсом, поред осталог и са исклесаним царевим портретом. Данас су од раскошне архитектонске целине преостале само рушевине, претежно темељи. Изнад манастира су остаци тврђаве Вишеграда.

ПЕЋКА ПАТРИЈАРШИЈА

• Пећка патријаршија – је средиште српске цркве кроз векове. Подизана је у етапама. Прву цркву, Свете Апостоле, подигао је вероватно јиш жички игуман Арсеније, касније српски архиепископ, у трећој деценији 13. века на метоху жичког властелинства.
  
  У 14. веку подигнути су остали храмови: са северне стране Сетих Апостола храм светог Димитрија (Никодим, итмеђу1321. и 1324.), а са јужне стране црква Богородице Одигитрије са параксилима Јовану Претечи и светом Арсенију Српском (Данило Други, 1324-1337). Нешто касније, али пре 1337. подигнута је и заједничка припрата, као и мали храм светог Николе уз јужни зид.

ГРАЧАНИЦА

• Манастир Грачаница се налази у долини реке Грачанице, десне притоке Ситнице, главног тока котлине. Близу манастира на северу је главни град котлине Приштина, а источно је вештачко Грачанско језеро, које служи за водоснабдевање Приштине. Манастиру је сусед и рудник олова Ајвалија. Лежи на надморској висини 600 м. Грачаница је једна од последњих задужбина великог градитеља краља Милутина. Подигнута је на руинама старије Богородичине цркве из 13. века, а ова је била подигнута на темељима рано-хришћанске базилике из 6. века.
  
  Грађена је 1321. године од првобитног манастирског комплекса, очувана је само монументална црква посвећена "Успењу Пресвете Богородице". Припрата је подизана нешто касније. Представља врхунац градитељства у духу византијске традиције. Основу јој чине 2 уписана крста а централна купола доминира над четири мања кубета. Зидана је од тесаника и опеке. Живопис је рађен 1321/22. године и приказује живот Исуса Христа и Богородице, портрете Немањића. Од Немање до Милутина, краља Милутина и краљицу Симониду, краљицу Јелену као монахињу и краља Милутина као монаха. Грачаница је имала богату ризницу која је страдала у пожару 1380. године. Од појединачних фигура истиче се лик Св. Јована. Он је био узор сликарима Русије.