Током владе Слободана Милошевића на Косову и Метохији је 2. јуна 1990. године проглашена република и донет Устав, а две године касније исто чине и македонски Албанци.

Режим Слободана Милошевића је у западним медијима представљен као последње упориште комунизма, а Албанци као невине жртве. После 1995. на простору Косова и Метохије од албанских добровољаца и хрватских ветерана, којима је подршку пружио НАТО, настаје ОВК, паравојна формација, која је требало да званично одвоји Косово од Србије, а Југословенска армија покушава да заштити становништво Косова и Метохије. НАТО ово користи као повод за бомбардовање Србије од 24. марта до 6. јуна 1999. године.

Током бомбардовања је погинуло више стотина, а рањено више хиљада цивила, уништено или тешко оштећено 190 школа, 20 болница, 60 мостова, 5 аеродрома, 300 фабрика, амбасаде, зграде владе, торањ на Авали, а притом је изведен 2281 напад авијације уз коришћење забрањених средстава ратовања, као што су: касетне бомбе и бомбе са осиромашеним уранијумом. Операција Милосрдни анђео је, по подацима ОЕБС-а довела до исељавања 59% Срба и 45% Албанаца.

Косово и Метохија долази под привремену управу УН, али се од 300.000 исељених вратило око 20.000 јер је насиље ОВК настављено (17. март 2007. године)

Србија се и даље бори за Косово и Метохију иако је по ко зна који пут оно од стране Албанаца проглашено независним 17. марта 2008. Косово и Метохијa је српска културна ризница и неми сведок српских страдања.

Данас Албанци чине 18% укупне популације Србије, а Срби на Косову и Метохији су заступљени приближно истим процентом, али Србија и даље Косово и Метохију сматра својим саставним делом и не одваја своју будућност од будућности Косова и Метохије, јер будућност без прошлости не постоји.