Положај

Косово и Метохија обухватају јужну српску покрајину која је име добила по Kосову, а не по већој метохијској котлини. То су две самосталне котлине. Настале су раседањем и спуштањем средином терциојера на саставу Динарских и Шарских бора и контакту са старом српско-македонском масом.

На западу се граничи са Проклетијама, на југу са планином Шаром, Коритником и Паштриком, а са северне и североисточне стране Копаоником. Источни обод косовске котлине је нижи и преко њега воде прелази у долину Јужне Мораве и Топлице. Југозападни део Метохије између Паштрика и Коритника је такође нижи и туда отиче Бели Дрим. Косово и Метохија је растављено побрђем Дреница и планином Црнољева.

Проклетије су погранична планина која дели Србију и Албанију. Назив у преводу значи проклета планина због висине и неприступачности. Главни гребен дугачак је 70 км, а највиши делови су Ђеравица 2656 м, Богићевица 2547 м. У глацијалном добу биле су највише покривен ледом део Балкана, са долинским ледницима Плавски 35 км, Руговски 25 км, Дечански 20 км и други. Планине су познате по ледничким језерима, има их 15, а највеће је Плавсло језеро, а најлепше Ридско на 1960 м висине. Оно се налази на Богићевици. Планина обилује биљним и животињским светом.

Планина Шара се највећим делом налази у Македонији и својим северним делом припада граничном према Србији. Њен највиши врх је Љуботен 2498 м. Има ледничких језера и најпознатије је Ливадичко језеро. Прекривена је пашњацима и обилује разноврсном дивљачи и зверима.

Коритник је кречњачка планина. Налази се на граници Србије са Албанијом, југозападно од Призрена. Висина је 2395 м, а насељен је до 1200 м надморске висине.

Паштрик је погранична планина према Албанији. Налази се 15 км западно од Призрена.има кречњачких облика рељефа, тешко је приступачан. Висина му износи 1988 м. Одликују га шуме и пашњаци.

Копаоник је друга по висини планина у централној Србији (Панчићев врх 2017 м). Проглашен је националним парком Србије. Дугачак је 75 км, а широк 40 км. Његово језгро је гранитно и састављен је од серпентина, кречњака, пешчара и еруптивних стена. Назив је добио по копању руда олова, цинка, сребра (рудник Трепча), гвожђа, бакра, па га због тога називају „Српски Урал“.

Јужна Морава је саставница Велике Мораве. Настаје од Прешевске Моравице и Биначке Мораве које се спајају код Бујановца. Она се из егејског басена кроз Грделичку клисуру пробија у панонски басен. Дуга је 246 км. Слив ове реке је простран и износи 15470 км квадратних, од чега је 884 км квадратних у Бугарској. У њеном сливу је јако изражена ерозија (клизишта) по чему је нарочито позната Грделичка клисура која је сужење између Врањске и Лесковачке котлине, дугачка 33 км а дубока 550 м. Кроз клисуру пролази пут и пруга Ниш – Скопље, а назив је добила по варошоци Грделици. Највеће притоке су Нишава, Топлица, Власина, Ветерница, Јабланица.

Топлица је река и микрорегија. Река је дуга 130 км и представља најдужу леву притоку Јужне Мораве. Она протиче кроз топчичку, односно прокупачку котлину. Микрорегија Топлице спада у веома плодно подручје, гаји се жито,воће и грожђе. Кроз регију пролази трансбалканска пруга која повезује средњу и источну Србију преко превоја Преполац са котлинама Великим и Малим Косовом. Средиште регије је Куршумлија и ту се налазе две бање Куршумлијска и Луковска (која је највиша бања у Србији и налази се на источној страни Копаоника на 700 м висине, која је била позната још у римско доба).

Дреница је планина и микрорегија. Налази се између Великокосовске и Метохијске котлине, обухвата сливове река Клине која је притока Белог Дрима, Дренице и Седларске реке која је притока Ситнице. Долина реке Дренице је композитна дужине 51 км. Слив има површину 447 км квадратних, планина је висока 1025 м. Мања места у овој регији су Србица и Глоговац.

Црнољева је планина између Метохијске и Дреничке котлине. Налази се северозападно од Урошевца и највиши врх је Топила 1177 м. Богата је рудама хрома и магнезита. На јужним падинама налазе се остаци утврђеног града Петрича.

КЛИМА

Поднебље Косова и Метохије је сложено и различито због висине и пространства. Клима Метохије је жупска и умерено континентална. Утицај на њу има близина мора и околне планине које је штите од хладноће и ветрова. Средња годишња температура Пећи је 11,1 степени а у Призрену 12,2 степени. Призрен је у јулу топлији од Пећи, у њему је температура 23,2 степена, а у Пећи 21,9. средња јануарска температура је негативна и у Пећи износи -0,7 степени. У Пећи количина падавина је већа (862 мм) од Призрена (792 мм). На Проклетијама се током године излучи 2500 мм кише и снега. Летње падавине су оскудне.

Велико Косово је сушније и топлије од малог Косова које је влажније. По специфичности се издваја клима Сиринића и Средске која је под утицајем Шаре. Средња годишња температура у Приштини на 576 м је 10,2 степени, а у Косовској Митровици која је на 521 м висине је 10,6 степени. Средње јануарске температуре износе -1,5 и -1 степен. Све то указује да је клима Косова хладнија од климе Метохије. Степска одлика ове климе је мала количина падавина и честа летња суша, што се одражава на њену вегетацију.

СТАНОВНИШТВО

Котлине су од давнине биле насељене, што потврђују праисторијска насеља Доња Брњица код Приштине, Карагач код Косовске Митровице, затим антички градови Ulpiana (Липљан), Theranda ( Призрен), Vicianum (Вучитрн), средњевековни градови Ново Брдо, Приштина и други. Косово и Метохија проглашено је аутономном покрајином у оквиру Републике Србије, односно некадашње Југославије због хетерогености становништва.

Чињеница је да су српским Косовом и Метохијом преовладали Албанци који су у прошлости називани Арбанаси, Шиптари или Арнаути. Они су народ у Албанији, али су у некадашњој Југославији били народност. Албанци су се досељавали на територију Косова и Метохије после аустротурских ратова и повлачења Срба са аустријанцима и под Чарнојевићима у 17. и 18. веку и за време окупације у Другом светском рату.

Албанизацију овог дела Србије подстакло је и досељавање Албанаца из Албаније, висок природни прираштај (демографска експлозија ) косовских Албанаца, послератна забрана повратка Срба староседеоца у своју матицу и терор који су Албанци вршили над Србима. Данас се КОСМЕТ распиње између историјског и етничког права које је популацијски изнуђено.

Према статистичким подацима на Косову и Метохији 1991. били је 1 956 196 становника, од чега 1 596 072 Албанаца и 214 555 Срба. Осим српског и албанског становништва на овом простору живели су до 1999. Роми, Црногорци, Хрвати, Македонци, Горанци и једна група која се изјашњавала као Египћани.

Албански сточари, Дукађини и Малисори, настанили су Метохију, односно српске напуштене куће и њиве и одатле се ширили ка Косову, Топлици, Старом Влаху и Рашкој. Живели су по фисовима (велике задруге) који су бројали и преко 100 чланова. Карактеристике становништва су млада популација, бројније мушко становништво и велики број пољопривредног становништва (70%). Висок је проценат неписмености, владала је просветна заосталост, недовољно је развијено здравство, што је узрок повећању морталитета и краћем животном веку људи у односу на српски просек.