Британски новинар Хенри Бреилсфорд (Henry Brailsford) је проценио да две трећине косовско-метохијске популације чине Албанци, а остатак Срби. За најнасељеније области Ђаковице и Пећи је објављено да имају између 20.000 и 25.000 албанских домаћинстава, према 5.000 српских. Мапа Алфреда Стеда (Alfred Stead) из 1909. показује да сличан број Срба и Албанаца живи на територији.

Немачки научник Густав Вајганд (Gustav Weigand) даје следеће статистичке податке за Косово и Метохију, базиране на предратној ситуацији пре 1912. године:

• област Приштина: 67% Албанци, 30% Срби
• област Призрен: 63% Албанци, 36% Срби
• област Вучитрн: 90% Албанци, 10% Срби
• област Урошевац: 70% Албанци, 30% Срби
• област Гњилане: 75% Албанци, 23% Срби
• област Косовска Митровица: 60% Срби, 40% Албанци

• Колонизација Косова и Метохије у Краљевини Југославији подразумева насељавање, пре свега Србима и Црногорцима из пасивних крајева Краљевине Југославије, у периоду 1919-1941. година. (60.000-65.000)

• Колонизација Косова и Метохије током Другог светског рата подразумева довођење Албанаца из Албаније на територију Косова и Метохије(150.000-200.000).

• Колонизација Косова и Метохије у СФРЈ подразумева насељавање албанским емигрантима из Албаније (1948-1956. година - 40.000).

Повратком Косова и Метохије, под српску власт 1912. године резултирао је у мањем обиму исељавање Албанаца.

• 1921. по попису је регистровано 439.010 становника, од тога 280.440 Албанаца (64,1%)

Карта српског пописа 1921. показује да је већина територије насељена Албанцима, са српским енклавама око Призрена, Средачке жупе и Приштине.

• 1931. по попису је регистровано 552.064 становника, од тога 347.213 Албанаца (62,8%)

Колонизациони програми које је спроводила српска власт 1922-1929, и 1933-1938 доводи на Косово и Метохију 10.000 српских породица из Лике, Далмације, Херцеговине и Црне Горе, углавном на север Косова, око Косовог Поља и дуж реке Лаб. Потписан је и споразум о емиграцији 200.000 Албанаца и Турака у Турску 1938. године. Како се Турска из овог споразума у почетним фазама из страха да неће моћи да удовољи свим захтевима за прихват и репатрицију, само је 4.000 муслимана напустило провинцију. Власти Краљевине Југославије су процениле број Албанаца 1939. године на 125.000, што је веома потцењен број.

Већина територије је окупирана у Другом светском рату од стране марионетске италијанске државне творевине Велике Албаније., која је убила 10.000 Срба, етнички очистила 100.000 Срба и у исто време населила 100.000 Албанаца из Албаније. Свим Србима, који су насељени после 1912. године и повратка Косова и Метохије под власт Србије, је забрањен повратак после Другог светског рата, што је такође смањило српску популацију у покрајини.