Школе на Космету доскора су чувале тип оних старих школа за које се још из прича зна. Учитеље су раније звали "даскалима". Раније, када се живело у задругама деца су се ретко давала у школу, већ се јадва решавало једно да се одвоји и то дете онда "бадава једе". У новије време школе на Космету смеју да погледају у очи уређеним школама у свом суседству. Деца су марљива, послушна и добро васпитана. Ради се и учи по најновијим плановима и програмима државе Србије.
"плетеније словес"
Прву књигу на Космету, штампали су Срби 1539. године, када је у манастиру Грачаница настао Октоих петогласник грачанички.
Овај подухват су извели су извели митрополит новобрдски Никанор и његов сабрат, штампар Димитрије.
Лепота штампе и дрвореза
била је прожета немањићком традицијом, а сама појава штампарије представљала је велики подвиг тог времена. На Балкану су
једино Срби оснивали своје штампарије у доба највеће османлијске моћи. У читавој Отоманској империји , осим Срба, своју
штампу имали су још једино Јевреји.
Континуитет у издаваштву се наставља:
Све до 1944. године, на Косову и Метохији није одштампано ни једно једино слово на албанском језику.
Глагол онодити је универзалан и замењује све трпне радње.
башта-башча,
штап-стап,
топрв-тек,
жељка-корњача,
пладне-подне.
изба-подрум,
коломбоћ-кукуруз,
лојзе-виноград,
к'ноћи-довече,
троњ-кревет,
хинка-левак,
стрем-кола,
лудо-младо.
зајац-зец,
мицко-мало,
курдисати-наместити,
долама-хаљина,
мустаћи-бркови.
Copyright © (2010 - 2021) Удружење наставника - "Доситеј Обрадовић" | Сва права задржана