.
Космет је једна велика градина са таласастим земљиштем а природна ограда те градине су околна брда. Космет углавном има тип флоре равница, који је измешан тамо и амо са барским и брдским белегама. Барска је флора заступљена биљем које расте по ритовима. А представници брдске флоре Космету силазе са високих планина које га окружују, као што су с југа Шар и са севера Копаоник. Поред река, које Космет пресецају и натапају, налазе се изванредни сенокоси а свуда има лепе ораће земље. Сем цереалија тамо сеју доста пасуља, купуса, роткве, патлиџана, лука и лана. Лозе има мало, углавном у Метохији. Шуме су све ређе. У далекој прошлости није било тако, али су је господари Космета утаманили. Сем дрена са по каквом липом украј села, остало је дрвеће слабо заступљено. Међутим шибље је прилично заступљено а и одржало се те образује веће или мање жбуње. Од шибља се виђа трње, чалија, леска, ружа и тд. Од повијуша павит, вињага и оструга.
Од сисаваца већих, најобичнији глодар је зец, лисица а преко зиме чешће се јавља вук. Срне и видре има нешто мало. По жбуновима цвркућу све обичне певачице: славуј, чешљуга, шева, врабац итд. Гнезде се и разне чапље, роде и многе пловке. Косметом круже орао и сиви соко, препелице, јаребице, дивље пловке итд. У рекама се срећу: шаран, сом, лињак, црвенперка, смуђ, пастрмка, јегуља и рак.
Погледајте, свидеће вам се.
Како се некад чувала природа?
Жртва у житу за птице – ту и тамо, у старини, кад се у току лета заврши жетва на њиви, издвоји се један неодрешен сноп
жита и постави на мотку на њиви. Био је намењен за храну птицама.
Срна – неопростиво је зими, кад је дивљач у невољи, убити срну; верује се да ће се кућа из које потиче ловац, 'утрети'.
Ко зими прихвати срну, прехрани је, сачува и на пролеће пусти у шуму на слободу, 'његова ће кућа имати напредак'.
Тако се веровало у Новом Брду.
Срндаћ или срна – ловци су радије ловили срндаће него срне, јер су сматрали да их је грехота убити. Шта мислиш, зашто?
Кад убијеш женку, убио си и њено будуће, а можда и садашње потомство.
Родно дрво – Дрво које рађа плодове који се употребљавају за исхрану, не треба да посече онај ко има децу, веровали су наши стари.
Родно дрво се никад није стављало на ватру.
Copyright © (2010 - 2021) Удружење наставника - "Доситеј Обрадовић" | Сва права задржана