КОСМЕТ - РЕЧ КОЈА НЕДОСТАЈЕ
Грачаница
ПРАИСТОРИЈА

ПАЛЕОЛИТ

Период палеолита (до 10 000 година п.н.е. ) и мезолита (10 000 до 8 000 година п.н.е.) на простору Косова није археолошки документован у великој мери, али има довољно доказа да је простор насељен у овом периоду. Најпознатији је локалитет Пећина изнад села Грнчар.

НЕОЛИТ

Утврђени су остаци културе Старчева (6 000 до 5 000 година п.н.е.). Значајна налазишта из овог периода су Рудник (код Косовске Митровице), Гладнице (код Приштине) и Валач (код Звечана). Остаци утицаја винчанске културе (5 000 до 3 500 година п.н.е.) су Предионица и Фафос код Косовске Митровице и Житковац и Хисар код Суве Реке.

МЕТАЛНО ДОБА

Присутни су остаци из бакарног (3 500 до 2 200 година п.н.е.), бронзаног (2 200 до 1 600 година п.н.е.), као и гвозденог доба (800 до 300 година п.н.е.).

СТАРИ ВЕК


ДОБА ГРЧКЕ КОЛОНИЗАЦИЈЕ

Овај период (8 до 6 века п.н.е.) оставио је трага на овом простору, јер је комуникација са унутрашношћу континента остварена преко овог дела Балкана. Као становници помињу се Дарданци (8-7 врк п.н.е.), а потом Трибали (5. век п.н.е.) и Илири блиски Мезима, Дачанима и Трачанима.

ДОБА АЛЕКСАНДРА МАКЕДОНСКОГ

Ова област је била саставни део државе Александра Македонског (4. век п.н.е.), а називана је Дарданија, јер су Дарданци заузимали простор од Шар-планине и Велеса до Бугарске и Књажевца. Бавили су се сточарством, али су били и вешти ратници.

ДОБА РИМЉАНА

У време царева Октавијана Августа (27 п.н.е. – 14 н.е.) и Тиберија (14 – 37) формирају се провинције Мезија и Далмација у чијем саставу су били простор Косова и Метохије. Област је била захваћена процесом романизације и насељавањем римског становништва, о чему сведоче археолошка налазишта, остаци римских путева као и називи локалитета. Липљан је тада био познат као Ulpiana. Остаци керамике указују на трговину са Галијом и Медитераном. Поред бројних паганских култова пронађени су трагови раног хришћанства из времена апостола Павла. Својим општим европским и средњевековним народним именом Албанци се везују за име илирског племена Албана. Постоји континуитет албанског етничког имена на некадашњем илирском, а данашњем албанском тлу, па се изводи закључак да постоји етнички континуитет између илирских и данашњих Албанаца.

ДОСЕЉАВАЊЕ СЛОВЕНА И ПРВЕ СРПСКЕ ДРЖАВЕ


    Досељавање Словена почиње после византијског напуштања limesa 602. године. Византијски извори помињу најстарије српске државе и Србе смештене на простору од Саве до Јадрана. Касније се помиње да је овај простор насељен Србима (Далматима). Археолошки налази потврђују те податке (гробља и накит).

    У Самуиловој држави (10. век) овај простор је био у саставу ове државе, а касније ове области падају под византијску власт. Хвосно и Дестиник постају епископска средишта у Рашкој. Док је Рашка била у саставу Зете, њен жупан Вукан водио је борбе против византијског цара на Косову око 1090. и заузео је Липљан, док је Звечан већ био српски

    Срби нису од Албанаца отели земљу, још мање државу, јер је сигурно да у време досељавања Срба на Балкан, и дуго после тога, нема никакве државне творевине албанског народа, нити се нека иоле значајна етничка скупина Албанаца или албанских предака јавља у том раздобљу као историјски чинилац.