КОСМЕТ - РЕЧ КОЈА НЕДОСТАЈЕ
Слога
Кућа и живот у њој!

Раније се на Космету живело у породичним задругама. У свакој задрузи, постоје бачица и мешаља. Бачица је жена која се брине о благоти а мешаља је редуша која меси хлеб. Бачица се одређује на годину а мешаља на недељу или петнаест дана. Данас су се задруге свеле управо на повећу породицу, на оца са синовима, снахама и унучићима; па се ни у овом облику у најзадње време не одржавају. Најчешћи је дакле облик породице инокоштина; једна кућа и једно огњиште и ми ћемо овим описом у такову кућу ући.

Рођење новог члана куће, радост је целе породице те сви носе дарове новорођенчету. Разуме се, ако је дете мушко онда је радост тим већа. Веле, кад се роди мушко: "Гора плаче а кућа поје" а кад се женско роди онда "Гора поје а кућа плаче", или још и овако: "Кад се мушко роди све се у кући до чивије обрадује, само се метла заплаче, а кад се женско роди само се метла радује а све плаче."

 
Обичаји на селу

Чим се дете роди стави се око њега конопац, под главу му се метну ните и метла и један гребен више главе а један код ногу. Тиме се дете четрдесет дана чува од вештица.

Осим крштења постоји још један обред, који нарочито на селу сматрају толико исто важним. То је прво шишање детета и тај се обичај зове стриг. Дете се први пут шиша кад ступи у трећу годину. То увек врши кум и том се приликом дарује и части као и приликом крштења. Од дарова, којима кум дарује своје кумче, најглавнија је капа. Пострижена коса чува се као каква амајлија.

 
Кад се жени делија

У кући се обично сви кућани договарају кад хоће сина да жене и важно им је том приликом с ким ће да се пријатеље. Девојку неће дати оној кући која слави исту славу па ма како из удаљеног села био. Има само неких слава код којих се то не мора да пази.Свадбе су обичајне и веселе.

Песме се поју уз гусле, фрулу, гајде, мешнице, гоч и кавале. Игре се зову: оро, поскакало, гњиланка, прешевка, српска двојка, српска тројка ... Женске се још забављају и нишаљкама и другим играма. Док се момчадија рве, натиче, баца камен, скаче увис и у дужину. Првих дана у кући, невеста не ради никакав већи посао, већ се упознаје са кућом и дочекује госте.

Кад муж хоће да отера жену, зовне два човека, узме нож и одсече јој пред њима парче бошче и да јој сто пара, па је тиме свршено раздвајање. Кад се каже: "Одрезао јој је бошчу", зна се да се раздвојио и отерао жену. Овај начин раздвајања бива само у случају, кад је узрок раздвајања женино непоштење.

### 
Болници

Кад је ко болан у кући, лече га саме жене. За сваку бољку знаће жена у кући лека а ако га она не зна, знаће комшика. Ећима (лекара) ни у вароши не зову. Свак болест била је "писана" или је дошла од мађије, од клетве, од очију или од намере (кад се ко намери, нагази). Стога се много лечи и гатањем.

Тако је оно општепознато гашење угљевља од којега се вода, што претекне, баца на пса. Кад кога змија уједе баба, гаталица, шапће му на ујед трипут: "Раж, колач, од Бога иљач.Скочи крок ракобар.Постависмо ручак ручат, отуд иду рђави људи, не дадоше ручак ручат!" или: "Рогобора вечера, рогобојена постеља, не поради зле жене но поради добра човека, земља земљу пољубила. Крач, крач, ржен колач покрива!" Друкче се шапће кад око боли ("Ху, шака бак" итд.) а друкче за грло.

### 
Побратим

Побратимство је врло јак обичај код Косметских Срба. Побратим се сматра као род у кући и целој породици.

Моба се чини највише према сиромаху или ономе ко нема укућана. Моба бива о мањим празницима и о радним данима, ако је свако свој посао већ завршио. О моби се почасте и провеселе и сиромаху сврше посао.