За регију је карактеристично да нема много већих градова, више је мањих градова, односно варошица, смештених на ободима котлина. Стара физиономија насеља била је орјентална са кривим и уским улицама, чаршијом и махалама, карактеристичном калдрмом, којом су поплочане улице, дућанима са ћепенцима, кућама ограђеним високим зидовима и џамијама. Овде се сусреће старо и ново, старо се чува као успомена на минула времена. Села су збијеног или читлучког типа који потиче из феудалног доба и разбијеног типа или ушореног из колонизаторског доба. На планинама су сезонска насеља сточара – каруни, односно бачије. У Великом Косову регионални центри су Приштина и Косовска Митровица.

Приштина се налази у долини реке Приштевке на надморској висини од 600 м. По подацима из 1991. има 150 000 становника. Средњевековна Приштина је била престоница српских владара. Данас је модеран град са контрастима старог и новог. У њеној околини налази се више културно историјских споменика: Грачаница, Газиместан, Споменик косовским јунацима и Чарши џамија.

Косовска Митровица смештена је у северном дели Великог Косова код ушћа Ситнице у Ибар, у подножју палеовулканске купе Звечан. Раније је била орјентални град, али је модернизована захваљујући великом руднику олова и цинка Трепчи. Према подацима има из 1991. има 52 800 становника. Данас је град подељен на северни српски и јужни албански део.

Урошевац је најмлађи косовски град. Налази се уз пругу и јадранску магистралу која води кроз Велико Косово. Имао је око 37 000 становника. Раније се називао Феризовић.има индустрију намештаја и уљару.

Подујево је главно место Малог Косова. Имало је око 16 000 становника. Лежи поред Лаба и асфалтног пута Приштина – Ниш. У његовој близини је Батлавско језеро и Кисела бања.

Гњилане са 35 000 становника је главно место Косовског Поморавља. Има индустију дувана, у близини је Клокотска бања чија је вода флаширана.

Вучитрн су основали Срби о чему сведочи Кула Војиновића и тврђава Бранковића. Претеча му је био антички град Vicianum. У турско доба је био административни центар, трговачки град и караванска станица. Данас има око 20 000 становника. Мања насеља Косова су Липљан (6 000 становника), Косово Поље (раскрсница косовске и трансбалканске пруге, 12 000 становника), Косовска Каменица (5 000 становника), Качаник (име је добио по Качацима одметницима, 6 000 становника), Лепосавић, Обилић, Јањево, Србица... Већа насеља Метохије су Призрен, Пећ, Ђаковица.

Призрен је по популацији други град Косова и Метохији, налази се у подножју Шаре на излазу Призренске Бистрице из Дувске клисуре. Био је престоница цара Душана и цара Уроша и називали су га „српски Цариград“. Чувен је био по занатима, његова стара четврт зове се Каљаја и била је законом заштићена. Познати културно историјски споменици суостаци манастира Светих Арханђела и Богородица Љевишка спаљени су у догађањима од 17. марта 2004. Град је бројао 62 000 становника.

Пећ са 54 000 становника се налази у западном делу Метохије код излаза Пећке Бистрице из Руговске клисуре на 505 метара надморске висине. Ту је подигнута у 14. веку Пећка патријаршија. У околини града, поред Пећке патријаршије, има још туристичких локалитета (манастир Дечани, Пећка Илиџа, Радовачка пећина, врело Белог Дрима).

Ђаковица се налази између Пећи и Призрена. Настала је као српско насеље у доба Турака. Стари део града карактерише орјентална архитектура (беговске куће). Данас је индустријски град.

Мања насеља Метохије су Ораховац, Сува река, Исток, Брод.

Ораховац има око 13 000 становника, познат је по воћњацима, виноградима и индустрији пластичних проузвода.

Сува река има око 6 000 становника, потната је по винарском подруму и индустрији гумених производа.

Исток је насеље са око 4 000 становника. Име је добило по врели Источке реке.

Брод је седиште планинске регије Горе. Налази се на надморској висини 1380 м, а познат је по печалбарима који су били познати посластичари.