Заузима западни део Косова и Метохије, субрегија у југозападном делу Србије, пространа котлина. То је котласто удубљење између Шаре и Проклетија, са секундарним котлинама Пећко-Ђаковачком и Призренском. Површина је 4686 км квадратних. Са дна котлине се дижу Требићка планина, Милановац и Црмљанска чука. Метохија је позната по епигенијама (клисуре које је река усекла у чврстим стенема иако около постоје мекше стене) и има их 13 (најпознатија је Црмљанска чука). У Проклетијама је Руговска клисура Пећке Бистрице, затим упоредна клисура Дечанске Бистрице, а свакако најинтересантнија је кањонска долина реке Мируше, тзв. ,,Метохијске Плитвице“.

Овај простор обилује и термоминералним изворима на којима су подигнуте познате бање. На Косову и Метохији су Пећка Илиџа, Клокот бања, Митровачка, Кметовска, Угљарска, Житиње (позната по киселој води недалеко од Клокотске бање). Има неколико термоминералних извора и „дивљих бања“ (код Каљаре налази се Каљарска кисела вода која избија дуж раседа и поред реке са температуром 28,6 степени). Код села Слатине је Слатински минерални извор слане воде. У њеном саставу има натријума и хидрокарбоната. Код Подујева налази се Кисела бања. На ушћу Ситнице у Ибар налази се Смрдан бања са сумпоровитом водом. Код Новог Брда под брдом Глама налази се Гламска бања. Код Урошевца налази се Гатњанска бањица. Извора киселе воде има још код Качаника, Дечана (Дечансли Кисељак), Кишнице испод Велетина), Гвожденика, Грачанице и у околини Косовске Витине.

Ругово је планински крај у метохијским Проклетијама у залеђу Пећи, захвата горњи и средњи ток реке Пећке Бистрице, чија површима износи 200 км квадратних. Река је издубила по димензијама импозантну клисуру дугачку 23 км и субоку до 1000 м. Овде је река просекла шкриљце, мермер, кречњаке и серпентин. Горњи део клисуре је уствари валов Руговског ледника дужине 25 км. Кроз клисуру преко Чакора води пут између Метохије и Црне Горе. Чакор је планина која припада Проклетијама. Њена висина износи 1046 м са највишим планинским превојем 1849 м надморске вивине. У микрорегији Ругово налази се 13 села сточара, дакле ретко насељена и позната по чувеном руговском фолклору.

Рељеф метохије је скрашћен и слабо проучен. Крашки облици рељефа простиру се на Проклетијама, северозападно од Пећи. Најпознатији спелеолошки објекат је Радевачка пећина у изворишту Белог Дрима која представља део некадашњег горњег тока реке која је текла подземно на дужини од 10 км. Подземни ток је тако издубио канале са више пећинских језера. Пећина је делом оспособљена за посете. Од пећинских накита издвајају се Травертинске каде (то је део пећинског дна између иницијалних пречага обложено калцитом који је пореклом од текуће воде или воде која капље са таванице). Пећине се јављају и у кањонској долини реке Мируше. То је пећина Уљарица код деветог водопада и Душ позната по језерцима (има их 15) и украсима. Ове пећине нису довољно проучене.

Главна река је Бели Дрим – дужине 156 км. Познате притоке Белог Дрима су Пећка, Дечанска, Призренска Бистрица, Мируша, Клина и друге. У хидрографији се истичу врела Белог Дрима и Источко врело, водопади Мируша, Белог Дрима и језера на Проклетијама.

Бели Дрим је у изворишту понорница, његово врело се налази на 580 м висине и веома је снажно (30 м у секунди) са водопадом висине 25 м.

Пећка Бистрица је десна притока Белог Дрима, протиче кроз Пећ и позната је по Руговској клисури. Извире у Мокрој Гори на висини од 1900 м.

Дечанска Бистрица је десна притока Белог Дрима, дуга је 53 км узводно од манастира Дечана усекла је дубоку клисуру која представља валов дечанског ледника.у долини ове реке изграђена је хидроелектрана Кожњар.

Призренска Бистрица је лева притока Белог Дрима, дугачка је 35 км. Извире под Шаром, тече кроз Средску жупу и просекла је Дувску клисуру, а на њеном излазу изградила макроплавину (наносна равница) на којој лежи Призрен.

Мируша је лева притока Белог Дрима, дугачка је 10 км са клисурасто – кањонском долином са 13 речних језераца са више водопада, па отуда назив „Метохијске Плитвице“ . Најдуже је треће језеро (70 м); најшире десето (50 м), а најдубље је осмо (9 м). Највећи водопад налази се између шестог и седмог језера (22 м)- Цео ток је духачак 30 км.

Клина је најдужа притока Белог Дрима, дугачка је 62 км. Извире у Сувој Гори. Долином води трансбалканска пруга.

Језера, се налазе на Проклетијама, Мокрој Гори и Опољској котлини на 950 м надморске висине, између Шаре и Коритника. То језеро се зове Опољско језеро, дуго је 250 м а широко 150 м. Изграђено је за потребе хидроелектране Диканце (Жур). Првобитно је било природно, а затим вештачко.