За неке од ових игара си сигурно чуо, иако су се играле нешто другачије него данас. За многе ниси чуо, што не значи да не могу да буду занимљиве. Па пробај да их играш са друговима!
Пливање Пливало се лети, наравно. Деца су се скупљала у великом броју и то са 'црпкама' – сувим тиквама. Како то и зашто? Тикве су везивали по две заједно канапом и користили их уместо данашњих шлауфа и мишића. 'Завире' воду, у ствари направе бране од грана и камења, па препливавају вир. Пошто имају само једну црпку користе је 'на ред'. Ко се први свуче први добија црпку. Како ти се чини? Није много различито од твог купања са друговима?!
Љуљашку су правила деца која су чувала стоку, дакле чобанчад. Од лозе и грања су је правили, на церовом дрвету, најчешће. Па једно дете седи, а друго га љуља и тако наизменце.
<Зенгије
Ову игру углавном играју девојчице. Узме се речни камен који изгледа као углачана плочица. Играчица га тера једном ногом, док другу држи повијену уназад. Игра се преко поља обележених у земљи.
Дечковани... Извини, дечаци, извлачењем краћег дрвцета одреде једнога који ће да легне. Кад легне он се намести на све четири као коњ, а онај други га узјаше. 'Јахач' затим удара лоптом о зид и узвикује: 'жаљи', хвата лопту па поново удара њоме о зид и узвикне 'паљи'. Кад све понови први пут узвикне 'жежи' а други пут 'бежи' – тада се остали дечаци брзо разбеже. Сад дечак с лоптом сјаше са свог 'коња' и нишани на неког од њих. Ако га 'убије', тај долази да легне и буде коњ. А ако га не погоди, промашени постаје јахач, а дотадашњи јахач – коњ. Игра се понавља. Ако се деси да је нишанџија трапав, па падне с коња, онда коњче узима лопту и труди се да неког погоди.
Божићна трка на гигаљама Ово је омиљена дечија игра, нарочито међу пастирима. Они су их називали 'страповима за ходање' а ми их данас зовемо штулама. Као и одрасли младићи, и дечаци су на Божић на гигаљама трчали преко леда. Питаш се како им је то успевало? Сигурно није било лако. Победник је на дар обично добијао од сељана јабуку.
У многим селима код Срба на Косову и Метохији обичај је да се деца на Божић играју орасима. Најчешће се погађа пар или непар. Исто тако, ораси се убацују у ископану рупу, или се направи мала пирамида од ораха – 'кула', па се са одређене раздаљине гађа једним орахом. Кад погоди, играч узима целу кулу од ораха.
Косовски бој
Дечаци се у овој игри деле на Србе и Турке. Веома је тешко пронаћи дечака који ће у овој игри пристати да буде Вук Бранковић. Вероватно је било доста расправе и око тога који дечаци ће играти улоге Турака. Шта ти мислиш?
Играју је највише деца на селу, док чувају стоку на пашњацима, ујесен. Дечаци стану у круг, а испред сваког је ископана мала рупа. У средини је велика рупа која се назива 'казан'. Дечаци онда терају лопту својим моткама, штаповима, то јест буџама. покушавајући да је утерају у неку мању рупу или, понајпре, у 'казан'. Један или више играча, наравно, чувају казан не би ли их у томе спречили. Игру можеш да играш и тако што се ти и другови поделите у две групе. Једна група је гологлава, друга носи капе. Или се изврну капе, да бисте се распознавали.
Рупа – у ствари се звала дупка. Кад су јој тепали, звали су је дупчиче. Никад ниси чуо за њу?
А јеси ли чуо како се у данашње време зове рупа која се понекад појави на стаблу дрвета? У њој веверица или сојка себи направи кућу.
Чик погоди! Тачно! И слично дупки. Зове се – дупља.
Дечји лов са соколима. У подручју Приштине и Вучитрна, од давнине је познат лов са соколима. Дечаци у селима тога подручја обичавају
да лове врапце и друге ситне птице помоћу слободних сокола, јастребова и кобаца.
То се нарочито чини у току лета и јесени, после жетве стрмних жита. Дечаци тада дозивају соколе по косовским пољима: 'О-о-ој!'
или: 'Фи-фи-фи! О бре, ки бре!'
Узме се речни камен који изгледа као углачана плочица. Играчица га тера једном ногом, док другу држи повијену уназад. Игра се преко поља обележених у земљи.
Дечаци онда терају лопту својим моткама, штаповима, то јест буџама. покушавајући да је утерају у неку мању рупу или, понајпре, у 'казан'. Један или више играча, наравно, чувају казан не би ли их у томе спречили.
Кад погоди, играч узима целу кулу од ораха.
Дечак се окрене и подвије руку испод рамена, тако да шаком прекрије лице док га остали ударају длановима о шаку. Он потом погађа ко га је ударио и уколико погоди тај га замењује а он се придружује осталима и наставља са ударањем.
Copyright © (2010 - 2021) Удружење наставника - "Доситеј Обрадовић" | Сва права задржана