КосМет

Пословице!

Језик народни се најбоље разуме кроз пословице у којима се запажају све особине нашег језика:

###

Према глави и брич.

Не се пуштај сас туђ конопац у бунар.
Још није се успеја на коња, ноге маја.
Још и не видеја воду, скода гаће.
Према свеца и тамњан.
Наша си цркву да се прекрстиш.
Не зна ђаво да дави децу.
Сас туђега ата у каљиште.

- Видела се гуска у блато, она мисли у злато.
- Цреп грне да прекори.
- Скотрља се грне те нађе поклопац.
- Личан ка тиквин цвет.
- Прав ко јуже у врећу.
- Не зна чалма шта тегли гужва.
- Што си сејаја то ће да ти ница.
- Кум прасе ти врећу.
- Мајстор Пена од три букве два вретена.

###

Иде коло на тркало.

Према цркве и кандило.
Добићеш на црвен Ђурђев-дан.
Коњ отишаја во се вратија.
Роди бабо мушко дете.
Од зета син и од врбе клин не бива.
Криво да седимо и право да зборимо.
Отиде ко пас у лојзе.
Како си правија, ништа неси теглија.

- Не ми га је око - не ценим га , није Бог зна шта.
- Пуно мене за тебе - благо мени за тобом (подсмевање).
- Не седи на ноге - Не стој.

###

Од Бога смо на лице.

Што значи: доброг смо стања хвала Богу.

Две-три приче народне , које ћемо овде изнети испричане устима народним, окарактерисаће најбоље и језиковне особине његове:

###

Оџа у Јањево

Излегаја оџа од крај до на крај свет те вараја, одокле сунце греје па докле заоди. Вараја, вараја, вараја тако а њега па нигде несу могли да изварају. Кад паја у неки град, људи му рекли: - У Јањево не мо'ш да превариш човека - а он рекаја ћи: - Могу! - Отишаја у Јањево. Кад дошаја до Жабице, близо до Јањево, а он среја чобана и му рекаја: - Добро јутро! - А чобанин му прифатија: - Добро ти Бог даја! - Е, море чобанину, што имам једну главицу купус све твоје сто овце да пландују под ту главицу. - Чобан му рекаја: - Може, може да имаш. - Њему се видло криво што чобан тако то примија, поћутеја мало, поћутеја па га питаја: - Што има по Јањево што нема? - Е, што има, каже му чобан, мука има, кијамет, зло, глоба, зулум, што ти нема! - Што, Бога ти, што је та мука? - Каже му оџа. - Разрезали, рекаја, да беру паре, збирају бакар, кову га, мајстори ту, мука од сараја као свака судска работа, а све да градију казане да ти вару тај купус твој! - Оџа се обрну па пљуну, каже: - Тхиј, па ти ме превари испод Јањево, ја да идем у Јањево?! - и бир даа није више пришаја у Јањево.