Састоји се из Великог и Малог Косова спојених долином реке Лаб. Дно котлине чини плодна равница у долини реке Ситнице. Ситница одводњава највећи део Косовске котлине према Ибру, а Неродимка према Лепенцу, односно Вардару. Њен јужни део је влажан и мочваран. Обод Косовске котлине изграђен је од кречњака, шкриљаца и ерупривних стена. У околини Косовске Митровице и Приштине има вулканских облика (Звечан, Велетин – вулканске купе). Акумулацијом дрвне масе у Косовском неогеном језеру створене су дебеле простране наслаге лигнита. Од рудног богатства има олова, цинка, сребра и никла. Рудници су Ново Брдо, Трепча, Јањево, Ајвалија, Голеш, Кижница. Захваљујући плодном земљишти и рудном богатству Косово је одавно настањено.

Лаб је река и микрорегија у Малом Косову. Река је дуга 72 км, то је десна притока Ситнице са сливом од 950 км квадратних што је и површина микрорегије. Одвојена је од Великог косова сутеском (кратка клисура) реке Лаб. Кроз регију води пут и трансбалканска пруга.

Ситница је притока Ибра и главна река Великог Косова. Дуга је 90 км, а површина слива је 2861 км квадеатни. Извире из баре Сазлије на 560 м висине. Има мале падове и зато меандрира. Неки од тих меандара су пресечени и суви. Ту се истиче Војиновића мост са девет стубова над над напуштеним речним коритом. Воде реке су јако загађене.

Неродимка је притока Лепенца. Дуга је 41 км, а поврешина слива 229 км квадратних.она је у географској литератури позната по својој бифоркацији којом се преко Ситнице вода одводи у Црно море, а преко Лепенца у Егејско море. То је била првобитно природна, а затим вештачка бифоркација која је уништена замуљивањем. У средњем веку у жупи Неродимље постојали су дворови Немањића Пауни и Сврчин.

Ибар је десна притока западне Мораве. Извире испод планине Хаиле из шест врела на 1360 м, а ушће је код Краљева. Планина Хаила је на граници Метохије и Црне Горе и припада Проклетијама. То је динарска, кречњачка планина висока 2403 м и рашчлањена токовима Ибра и Пећке Бистрице. На њој се јављају трагови глацијације (ледничка ерозија). На овој планини има сувата (пашњаци) са катунским овчарством. Долина реке је клисураста дуга 40 км и дубока 550 м са укљештеним меандрима и џиновским лонцима. У долини Ибра, узводно од Косовске Митровице, изграђено је вештачко језеро са браном високом 70 м у оквиру система Ибар – Лепенац. Долином горњег Ибра води континентални део јадранске магистрале, а долином доњег тока ибарске саобраћајнице. Ибасрски крај је микрорегија између Косова и Краљева, пружа се у меридијанском правцу на дужини 110 км и ширини од 15 – 20 км. Долина Ибра на западној страни Копаоника, која је предиспонирана раседима и просечена реком. Позната је као „долина историје“ ( Маглич, Жича, Студеница, Павлица, Градац), „долина јоргована“ (засађених јоргована у част доласка Јелене Анжујске), „долина бања“ (Матарушка, Богутовачка, Јошаничка).

Лепенац је лева притока Вардара. Дуг је 75 км и извире у Коџа Балкану на висини од 1820 м и тече кроз Сириничку жупу. На свом току изградио је Качаничку клисуру којом се пробија у Скопску котлину. Површина слива је 770 км квадратних. Долином реке води пут из Метохије кроз Средску и Сириничку жупу и део јадранске магистрале. Хидросистем Лепенац – Ибар служи за наводњавање и хидроенергију Косова.

Вардар је главна река Македоније. Дужина му је 388 км и припада Егејском сливу. Извире код села Вруток у подножју Шаре. Долина ове реке је композитна (смењују се клисуре и котлине). Реку карактерише колебање водостаја и протицаја тако да је неколико пута изазвала катастрофалне поплаве.